Angels With Dirty Faces, White Heat i The Public Enemy
Prvi put sam se zainteresovao za Kegnija gledajuci Rane jer tamo Bjelogrlic pominje Kegnija kao veliku facu uz Bogarta, sto je sa ostalim kulturnim referencama iz Bjellogrlicevog lika bilo dosta da me zainteresuje da vidim cega sve tu ima. I to je odlicna Srdjanova igra. Kegni lezi u osnovi svakog filmskog krimosa, on je prauzor. Pogledao sam White Heat, pa AWDF i na kraju Public Enemy i ostao odusevljen, jer osim sto je ovde izliveno mnogo temelja za kasnije filmove i price, ovo su ujedno i odlicni filmovi. Kasnije sam Kegnija gledao jos u Footlight Parade koji je okej screwball komedija, ali se naravno zna sta Kegniju vise lezi - opak lik, u jednom filmu psihopata, dok se u drugom nesebicno zrtvuje da spase duse dece. Ono sto je tu zajednicko nije njegova licnost, vec socijalni sloj iz kog dolazi i sta radi, hoodlum, bitanga, preverant...
Interesantan je tu i otklon producenata prema filmu, jer su morali uvek da se ograde od toga da oni ne glorifikuju kriminal, vec skrecu paznju na socijalni problem u Americi, mada je tu neizbezno da su radili i ovo prvo. I interesantno je kako Kegnijev lik evoluira kroz ova tri filma hronoloski i postaje sve prihvatljiviji za drustvo i od slucaja o kome vredi razmisljati on je na kraju poludeli kriminalac
U Public Enemy i Andjelima je stav prema kriminalu ipak veoma jasan, dok u drugom imamo Kegnija kao psihopatu, koga ne mozemo da volimo i na kraju nemamo nikakvo saosecanje za njegovu smrt, vec je ona tu kao oslobadjanje. U Public Enemy imamo romansiranog Kegnija, ali i veoma bitnu komponentu porodice u cijem okruzenju se i zavrsava cela prica, sa slomljenim bratom i majkom koja je puna ljubavi za svog sina iako je svesna da je on lopov. A u Andjelima je njegova smrt plemenito zrtvovanje i jedna od najboljih scena smrti na filmu.
Meni je tu bila interesantna uloga majke u White Heat i Public Enemy. Majke su u oba filma podrzavajuce i sa ljubavlju za svog sina. Sa time sto je majka u White Heat zla zena koja je cak mozda i motor njegovog ludila, dok je u Public Enemy to prosta zena ali, kako sam vec rekao, dobra i brizna majka. Ovo sam primetio gledajuci Sopranose i omaz koji se tamo pravi Kegniju, praveci kontrast izmedju Kegnijeve majke i majke Tonija Soprana. I tu se vidi da Kegni lezi i u srcu glavnog lika verovatno najbolje serije svih vremena - Sopranovima. Sa druge strane tu je i njegov odnos prema zenama u sva tri filma, od lako moralnih zena i prvih femme fatale koje ce tek procvetati u noaru, do dama zlatnih srca. I taj odnos u sva tri slucaja doprinosi razumevanju njegovih likova.
I na kraju sam Kegni. Ja mislim da je Kegni velik glumac i da je njegovo umece ostalo iza upecatljivosti njegovih likova od kojih je pravio uzore, a Toma Powersa, Kodija i Rokija nikada ne bi bilo bez velikog Kegnija. Stvar je naravno u tome da je dobio tri naizgled slicna lika i da ih je veoma dobro shvatio, profilisao, odglumeo i postavio zadatak za svakog glumca, a mislim da svi znamo po nekoliko 'velikih' i poznatih koji su upali u tu zamku i ponavljali svoje uloge, neko i do kraja karijere.
U White Heat on je psihopata, u Angels With Dirty Faces je kriminalac sa velikim srcem i na kraju, u prvom filmu, Public Enemy mozemo ispratiti ceo njegov put, od prvih kradja do preuzimanja bande, perioda bogatstva i na kraju njegove smrti i tu imamo najkompletniju sliku lika, jer je i ceo film skoncentrisan na Kegnija i on je poenta filma zajedno sa socijalnim problemom koji izlazi iz njega, a ne zrtvovanje, ili dobra krimi prica, kao u prethodna dva filma. Osecaj da je njegov motiv za zlodela ne postoji, vec je on uzgojen da bude kriminalac i njemu je sve to sto radi zaista zivotni poziv, profesija. Vezivno tkivo za sva tri lika je njegov glas i odlicne scene bezanja od policije, gde 2/3 puta koristi tommy gun.
Za kraj, tri lika Jamesa Cagneya i preporuka za tri filma o kojma sam pricao
